Aco Pejović: „A ja sam čekao suprugu Biljanu” - Potresna ispovest o najtežim trenucima

Aco Pejović je u dugogodišnjem braku sa svojom suprugom Biljanom sa kojom ima tri ćerke, a jedan period njihovog života i noć u bolnici, u kojoj je završila zbog pucanja aneurizme pamtiće celog života. […]


Slika: kurir.rs

Supruga Biljana se jednog dana samo srušila pred studentima, a u bolnici su zatim ustanovili da postoje dve aneurizme, uz sreću da druga nije pukla. Morala je biti hitno operisana, i ako su lekari govorili da su sanše za preživljavljanje kad pukne aneurizma samo jedan ka hiljadu a samim time su predložili i njihova deca da dodju u da prisustvuju, jer bi to možda bio i poslednji put da vide majku.


„Biljana je bila zdrava žena, nikad nije imala problema, nije ni znala da ima te aneurizme. To je kao jedan balon koji se stvori na krvnom sudu, ona je imala to urođeno i to dve na očnim aortama. Tri dana se žalila da je glava bolela, ali ništa nešto drugačije nego inače. Taj dan samo se srušila u amfiteatru pred studentima dok je držala predavanje i odmah su je odveli u Urgentni centar. To iščekivanje tamo, dok ona leži na stolu, ću zauvek pamtiti. Te ružne scene koje čovek mora da gleda, kako iznose svakih pola sata po jedno telo u crnim kesama, samo sediš i čekaš i prolazi ti kroz glavu da doktor izađe i kaže tebi 'to je to" - ispričao je Pejović.


Slika: alo.rs


Te noći, kao pravi prijatelji dokazali su se kolege pevača sa domaće estrade. Prisustvovali su svi od Cece, preko Brene, Bekute, pa sve do Lukasa. Sve ukupno prisustvovalo je 150 ljudi, od toga preko 70 sa estrade. Operacija trajala je šest i po sati a posle operacije je krenula ponova borba za Biljanin život - kako priča Pejović.


„Posle operacije bilo je užas videti je kako leži obrijane glave, sa rezovima.Posle toga užas je bio klincima objasniti šta su mogući scenariji. Nisam dozvolio nikome da mi dolazi kući, hteo sam da budem sam sa svojom decom, i onda sednem, zagrlim ih i kažem - možemo da ostanemo bez mame, ali sve to prođe, izdrži nekako čovek. Sve vreme mi je bila na pameti ta Cecina pesma 'Živ se čovek na sve navikne'... Kad smestim decu u krevet, odem u svoju sobu i iz sve glasa se derem i vrištim i molim Bilju da ne umre i da me ne ostavi. Bilo je jako teško, jesam grcao uveče kad sam sam, hoću da se ugušim od suza, jer mi se život promenio u toku noći. Ali nisam dozvoljavao da se stalno plače i pada.”


Biljana se, srećom, u potpunosti oporavila, ali Pejović ipak priča kako se i on jednim delom osećao krivim, iz tog razloga što je vrlo često odsustvovao od kuće, pa je sav teret ostao na Biljani, pa su zajedno doneli odluku da nakon ovog „upozorenja“ ili „lekcije“ promene ritam i stil života.


Izvor: blic.rs