top of page

Sloba progovorio o najvećoj traumi, ovako je pevač sprečio samoubistvo: Da je on skočio i ja bi isto

Pevač je u nekoliko navrata pokazao svoju humanost

Printskrin: Telegraf


Pevač Sloba Radanović je nebrojeno puta pokazao svoju humanost. Iako u javnosti ne voli da priča o gestovima i dobrim delima koje je uradio, on ističe da to što radi radi iz srca, a ne da bi ispao heroj u očima drugih.


Poznato je da je Radanović spasao čoveku život ne dozvolivši mu da skoči sa mosta, a svaki sekund vremena i pregovora sa čovekom koji je rešio da izvrši samubistvo bio je jako stresan, kaže Sloba.


- Čovek je bio srednjih godina. Meni je to heroj ižvakana fora, ne volim da ljudi to baš tako karakterišu. Danas je došlo takvo vreme da šta god lepo i dobro uradiš za nekoga proglašavaju te nekim svecem i herojem. Sve što je nekada bilo normalno da se radi ljudi danas doživljavaju kao neku retkost i kao nešto vau. Hvala Bogu da sam se zatekao tu. Stvarno ne znam da li bi čovek skočio ili ne. Preskočio je ogradu, jedna noga mu je visila s mosta - detaljno se prisetio Sloba tog dana i priznao da je bio spreman da skoči za njim samo da bi ga spasao:


- Slučajno sam pogledao i video ga tamo, zaustavio sam kola nasred mosta. I šta da kažem? Ne znaš kako da se obratiš čoveku, iz kola sam pokušavao da ga dozovem, ali nije obraćao pažnju. Izašao sam, samo sam razmišljao da ne skoči preda mnom pošto bih i ja odmah skočio za njim. Prišao sam, pričao sam mu, ali nije obraćao pažnju na mene. U jednom trenutku mi se obratio. Diskutovao sam s njim, govorio mu da ne treba to da radi. Pokušavao sam da razumem njegove probleme i zbog čega to želi da uradi. Pokušavao sam da ga odgovorim od toga. Tu su se stvorili i jedna devojka i jedan momak, nekako svi su bili tu, a niko nije smeo da mu priđe.

Radanović je otkrio i detalje razgovora sa čovekom koji je naumio da izvrši samoubistvo. Iako mu je nepoznati muškarac govorio da ga ostavi, Sloba je imao samo jedan cilj - da ga prebaci s druge strane na ulicu, gde će biti bezbedan.


- Ne znaš kako da reaguješ. Ne želiš da čoveka isprovociraš da nekom tvojom reakcijom, nedajbože, pokuša da uradi to što je naumio. Bilo mi je samo da ga uhvatim za ruku. U jednom trenutku sam ga uhvatio za ruku, samo me je pogledao, prepoznao i rekao mi: "Slobo, pusti me i idi svojim putem". Video sam da čim me je prepoznao, već imam neki malo intimniji odnos s njim, pa mogu da mu se obratim malo bliže , te sam ga tada uhvatio pod ruku. Iskoristio sam posle dva-tri minuta priliku, povukao ga preko mosta, jedan momak mi je pomogao u tome, još su tu pritrčali neki ljudi, opet smo porazgovarali sa čovekom - priča Radanović i dodaje da mu nije jasno kako su drugi prolaznici mogli mrtvi hladni da prolaze ne želeći da stanu i spasu jedan život, te otkriva da je u kontaktu s tim čovekom:


- To je čovek koji niti je mentalno slab ili nešto bolestan, to je sasvim razuman čovek, kog je, verovatno, muka naterala na to što je pokušao da uradi i hvala bogu da sam se zatekao tu i sve se završilo kako treba, ali ne smatram sebe herojem. Meni je samo budalaština što je prošlo 100 automobila koji su to videli i niko nije obratio pažnju i stao. Kakvi smo mi to ljudi postali kada na tuđu nesreću na koju možemo da reagujemo, možda čak i spasemo nečiji život, okrenemo glavu, to mi je stvarno neshvatljivo. Na vezi sam s tim čovekom. Čuli smo se nekoliko puta i vidim da je mnogo bolje i nema tih tendencija u vezi s tim što je pokušao. I sam je svestan da je pogrešio, da mu to nije trebalo u životu, hvala Bogu, sve se završilo kako treba - rekao je Radanović u ispovesti za Republiku.

Izvor: Telegraf.rs

댓글


bottom of page